Plenarni predavači

Nicolay Gausel

Biografija

Trenutno sam zaposlen na Univerzitetu u Stavangeru (Norveška) kao redovni profesor psihologije. Licencirani sam psiholog Britanskog društva za psihologiju, sa doktoratom iz socijalne psihologije sa Univerziteta u Saseksu, Velika Britanija.

Cilj mog rada je da istražim na koji način se nosimo sa teškoćama u životu kako bismo na bolji način mogli da pomažemo jedni drugima. Stoga se bavim istraživanjima u oblasti socijalne psihologije i psihologije emocija, sa naglaskom na moralnosti, samokritičnim emocijama i psihološkoj odbrani, kao i na povezanoj temi stigme. Naš rad na emocijama (kao što su sramota, krivica, odbacivanje) i moralnosti može se primeniti ne samo u psihologiji, već i u poslovnom svetu, elektronici, kriminologiji, filozofiji, medicini, politici, radu na klimatskim promenama, ekonomiji, obrazovanju, poljoprivredi, marketingu i mnogim drugim oblastima.

Nadam se da će ovo istraživanje pomoći što većem broju ljudi.

Šta je stid? Stid kao relacijska mreža emocionalnog iskustva

Apstrakt: Stid je kompleksna emocija koja je uključena u način na koji pojedinac uspostavlja odnos sa samim sobom, bliskim osobama i društvom u kojem se nalazi. Iako postoji veliko neslaganje oko toga šta je stid, postoji i izvesna saglasnost. U ovom izlaganju, istaći ću kako možemo razumeti stid, kako on utiče na pojedinca i njegove društvene odnose, i šta možemo očekivati kada ljudi dožive stid. Konkretno, objasniću kako stid uključuje aktivaciju selfa putem kršenja internalizovanih moralnih normi. Objasniću kako stid uključuje kritiku samog sebe od strane sebe i rizik od kritike samog sebe od strane zamišljenih ili stvarnih drugih osoba - pored toga što je motivator za delovanje. Takođe ću se baviti pitanjima koja se trenutno raspravljaju u literaturi o stidu, kao što su 'krivica naspram stida', kako razumeti 'sramoćenje' i 'moralni neuspeh naspram neuspeha kompetencije'. Razgovaraću o rastućoj kontroverzi o tome da li stid promoviše odbrambene, anti-socijalne motive ili pro-socijalne motive. Razgovaraću o tome može li se stid definisati i kako ga možemo meriti. Na kraju, predložiću smerove za istraživače stida, kao i terapeute i zastupati pogled na moralne emocije kao integrisani proces u kojem procene, osećaji i reakcije interaguju u relacijskoj mreži.

Susana Batel

Biografija

Dr. Susana Batel je istraživačica i potpredsednica Centra za istraživanje i socijalnu intervenciju (ECSH) pri CIS-u, Institutu za visoko obrazovanje ISCTE u Lisabonu. Studirala je socijalnu i organizacijsku psihologiju i stekla doktorat iz socijalne, psihologije zajednice i ekološke psihologije na Institutu za visoko obrazovanje ISCTE u Lisabonu, Portugal. Od 2010. do 2011. godine radila je kao konsultantkinja i istraživačica u oblasti socijalne i ekološke psihologije u Portugalu. Od 2012. do 2014. godine radila je kao istraživačica na Odeljenju za geografiju na Univerzitetu u Ekseteru, Ujedinjeno Kraljevstvo. Od septembra 2014. godine radi kao integrisana istraživačica u Cis_ISCTE.

U svom istraživačkom radu gaji kritički i interdisciplinarni pristup u ispitivanju odnosa između ljudi, teritorije i klimatske krize, posebno u vezi sa energetskim transformacijama koje se tiču ugljenične neutralnosti i povezanim pitanjima socijalne pravde i političke participacije. Takođe je zainteresovana za odnos diskursa i komunikacije sa društvenim promenama i otporom. Ona je ko-urednica časopisa Papers on Social Representations i pomoćna urednica časopisa Global Environmental Change.

Klimatska kriza i zelena tranzicija – Relevantnost kritičkog psihosocijalnog pristupa

Apstrakt: Jul 2023. godine je procenjen kao najtopliji na Zemlji, prema zabeleženoj istoriji. Sprovođenje rešenja za suočavanje s klimatskim promenama je hitno, pa tranziciju ka društvima sa neutralnim ugljenikom, zasnovanoj na proizvodnji obnovljive energije, energetskoj efikasnosti i uslugama baziranim na prirodi, vlade širom sveta prepoznaju kao ključno rešenje poslednjih decenija. Međutim, lokalni i društveni pokreti, kao i istraživanja društvenih nauka, sve više ukazuju da trenutna realizacija takozvane zelene tranzicije sa sobom nosi i velike izazove, posebno u pogledu socio-ekoloških uticaja i nepravde. Na ovom plenarnom predavanju govoriću o ovim izazovima, a psihologija, posebno kritički psihosocijalni pristup zelenoj tranziciji, biće izdvojena kao nauka koja je od suštinskog značaja za bolje razumevanje i prevazilaženje tih izazova, čime će se doprineti stvaranju održivijih i pravičijih socio-ekoloških sistema. Diskutovaću o temeljima ovog kritičkog psihosocijalnog pristupa zelenoj energetskoj tranziciji, koji će biti ilustrovani kroz različite primere iz mog empirijskog istraživanja o zelenoj tranziciji u Portugalu. Govoriću i o primenjenim i istraživačkim implikacijama ovog pristupa.

H. Canan Sümer

Biografija

H. Canan Sümer je diplomirala na Tehničkom univerzitetu Bliskog istoka (METU) 1980. godine, na kome je završila osnovne studije psihologije. Master diplomu je stekla na Univerzitetu New Haven 1991. godine, a doktorat na Univerzitetu Kansas State 1996. godine u oblasti industrijske i organizacione psihologije. Između 1996. i 2019. godine radila je kao članica nastavnog osoblja na Odseku za psihologiju na Tehničkom univerzitetu Bliskog istoka. Trenutno je dekanica Fakulteta društvenih nauka na Univerzitetu Özyeğin u Istanbulu, Turska. Dr Sümer je član uredništva nekoliko nacionalnih i međunarodnih časopisa u svojoj oblasti. Predstavljala je Tursku u Assessment Board-u u okviru EFPA-e. Vodila je nekoliko velikih projekata koji su se bavili selekcijom vojnog osoblja i upravljanjem performansama. Bila je uključena u projekat pod pokroviteljstvom Naučno-tehnološkog saveta Turske (TÜBİTAK), a u okviru kojeg je razvijen računarski sistem za selekciju i centar za procenu koji se koriste u selekciji radnika sa „plavim i belim kragnama“. Pet nacionalnih i dve međunarodne patentirane inovacije rezultat su njenog rada sa saradnicima na ovom projektu. Dr Sümer je autorka nacionalnih i međunarodnih publikacija koje se bave profesionalnom selekcijom, procenom ličnosti, upravljanjem performansama, zadržavanjem vojnog osoblja i stereotipima o rodnim ulogama. Njeni najnoviji istraživački interesi uključuju razumevanje zlostavljanja i lošeg postupanja na radnom mestu iz kulturološke perspektive.

Višestruki aspekti zlostavljanja na radnom mestu

Apstrakt: Zlostavljanje na radnom mestu (ZR) predstavlja ozbiljan problem koji ugrožava blagostanje zaposlenih na gotovo svim nivoima radnih mesta, zanimanjima i industrijama. Empirijski dokazi su se akumulirali u vezi sa uzrocima, posledicama i moderirajućim faktorima različitih vrsta ZR. Ipak, ograničeno znanje je dostupno o tome kako se različite forme ZR međusobno povezuju unutar šireg organizacionog konteksta i kako kultura igra ulogu u pojavi ZR. U nizu studija koje koriste kvalitativne i kvantitativne metodologije, identifikovali smo sedam vrsta ZR (koje smo nazvali Sedam Zala). Četiri od Sedam Zala (tj. neuljudno (nepristojno i neljubazno) ponašanje na radnom mestu, mobing, zlostavljanje od strane nadređenih i seksualno uznemiravanje na radnom mestu) su interpersonalne prirode, dok tri (tj. institucionalni seksizam, institucionalna diskriminacija i institucionalno zlostavljanje) potiču iz same organizacije. Nakon razvoja psihometrijski pouzdanih mera za Sedam Zala, utvrdili smo da većina vrsta ZR ima univerzalne i kulturno-specifične komponente. Takođe smo otkrili da su različite forme ZR, ne samo postojale istovremeno, već su imale jedinstvene obrasce interakcija u uticaju na ključne varijable ishoda. Rezultati su generalno ukazivali da dok institucionalne forme zlostavljanja pojačavaju odnose između različitih vrsta interpersonalnog zlostavljanja, one oslabljuju odnose između interpersonalnih formi ZR i ključnih varijabli ishoda, kao što su izgaranje i blagostanje. Na primer, neuljudno ponašanje na radnom mestu je predviđalo seksualno uznemiravanje na radnom mestu, posebno kada je institucionalni seksizam bio visok, a odnos između seksualnog uznemiravanja i izgaranja je bio umanjen u prisustvu institucionalnog zlostavljanja. Slično tome, institucionalno zlostavljanje je moderiralo odnos između neuljudnog ponašanja na radu i mobinga, tako da je odnos bio jači pri visokim nivoima organizacionog zlostavljanja, a institucionalno zlostavljanje je moderiralo odnos između mobinga i blagostanja, tako da je negativna veza između mobinga i blagostanja bila jača pri niskim nivoima institucionalnog zlostavljanja. Značajan pravac za buduća istraživanja bio bi ispitivanje mogućnosti kroskulturne replikacije trenutnih nalaza.